Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i široke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Pošto leska vrlo rano počinje da vegetira, ona praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće, a ako se ipak sadi na proleće, to mora da se uradi u najkasnije do marta. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje žile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah po vađenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a 4 ppm – delova u milionu (parts per milion). Ova mera se koristi najčešće za prikazivanje koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izražavanje u procentima davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine. zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaţena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame obavezno ubacuje insekticid.
Ukoliko zemlja nije dovoljno vlaţna, vrši se zalivanje. Potrebno je svaku sadnicu zaliti sa 10 L vode. Zalivanje se obavlja posle sabijanja a pre nagrtanja. Završno nagrtanje se obavlja tek kada zemljište dobro upije vodu. Radi zaštite od oštećivanja zasada od strane divljači, pogotovo srndaća, potrebno je ograditi zasad ili koristiti neki preparat za odbijanje životinja.
Sadnja se vrši u redove, na trougao. Razmak između redova i sadnica u istom redu je isti i iznosi 4,5 metra kao na slici, mada se u praksi preporučuje odnos redova i sadnica da bude 4 : 5.
Ukoliko se Leska gaji kao ţbun, rastojanje između redova iznosi 5 metara, a u redu je rastojanje između pojedinačnih žbunova oko 4 metra. Ukupno po jednom hektaru bude oko 450 žbunova.
Obično se pored osnovne sorte uzimaju još dva oprašivača. Zbog razlika u vremenu zrenja, oni se posebno beru. Načešće im je kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat primer mogućeg rasporeda dva oprašivača sa učešćem od samo 7%