LESNIK

Usled nepovoljne epidemiološke situacije izazvane korona virusom, a u cilju efikasnije isplate podsticaja po hektaru biljne proizvodnje, i u ovoj godini će se proces isplata obavljati po modelu iz 2020. godine, bez podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj Upravi za Trezor, saopštili su u Upravi za agrarna plaćanja. 

Takođe u ovoj instituciji napominju da će na osnovu preseka stanja o isplaćenim osnovnim podsticajima u biljnoj proizvodnji u 2020-toj godini, svim poljoprivrednicima koji su protekle godine ostvarili pravo na ovaj podsticaj isplatiti sredstva i za 2021. godinu, iako nisu podnosili zahtev. Obračun će se obavljati po osnovu prijavljenih površina pod konvencionalnom poljoprivrednom proizvodnjom sa presekom na dan 30.09.2020. godine.

Poljoprivredni proizvođači koji su registrovali svoje gazdinstvo u periodu od 30.09.2019 do 30.09.2020. godine, ili pre tog perioda, a koji u 2020. godini nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, zahteve će podnositi Upravi za agrarna plaćanja putem mejl adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. od 1. marta do 30. aprila.

Dovoljno je dostaviti podatke o podnosiocu zahteva, i to: ime i prezime, matični broj (JMBG) i broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG).

Korisnicima koji nisu tehnički u mogućnosti da upute mejl biće dostupne filijale Uprave za Trezor.

"Molimo sve korsinike da postupe prema navedenim instrukcijama. Kako bi proces isplate tekao što efikasnije, molimo Vas da ne navedenu imejl adresu ne upućujete svoje podatke ukoliko ste u 2020. godini ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji (podsticaje "po hektaru"), apeluju u Upravi. 

Dodatne informacije možete dobiti na neki od telefona Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: +381 11 30 20 100; +381 11 30 20 101 ili putem imejl adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Podsticaji po hektaru biljne proizvodnje

Podsticaji po hektaru biljne proizvodnje u zavisnosti od toga da li je reč o konvencionalnoj ili organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, ostvaruju se na osnovu dva pravilnika: Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i obrascu zahteva za ostvarivanje tih podsticaja (https://bit.ly/3b3YJnl) i i Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju.

Poljoprivrednim proizvođačima uključenim u organsku biljnu proizvodnju će se podsticaji za površine pod organskom proizvodnjom isplaćivati na osnovo Zahteva za organsku biljnu proizvodnju koji Upravi za trezor, poljorivredni proizvođači dostavljaju u periodu od 03. maja do 30. juna tekuće godine.

U Srbiji su tokom januara i februara na više lokacija zabeleženi mladi orlovi krstaši, kritično ugrožena vrsta koja krasi nacionalni grb. Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na prostoru Vojvodine i Beograda boravilo je čak 13 mladih orlova krstaša. Ornitolozi kažu da je ovo dobar znak, ali da smo još daleko od oporavka populacije krstaša u Srbiji.

Orao krstaš (lat. Aquila heliaca) doveden je na ivicu opstanka u Srbiji, toliko da nam je 2016. godine preostao svega jedan gnezdeći par. Zahvaljujući dugogodišnjim i upornim aktivnostima na zaštiti ove vrste, pre svega članova i volontera Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u saradnji sa partnerskim organizacijama i institucijama, Srbija danas broji tri gnezdeća para orlova krstaša, navodi se u saopštenju Društva. 

"Nadu da će se orlovi ponovo gnezditi na mestima na kojima su u Srbiji istorijski bili prisutni, a danas su iščezli, daju nam novi podaci sa terena", kaže Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: "Tokom međunarodnog popisa orlova ove zime, osim nama dobro poznatih gnezdećih parova, zabeležili smo sedam mladih krstaša, dok je jedan od njih viđen i u blizini stare gnezdilišne lokacije na Fruškoj gori."

Ornitolozi su razmenom informacija sa kolegama iz Mađarske dobili uvid i u putanje kretanja mladih orlova praćenih satelitskim odašiljačima. Još 4 mlada krstaša nadletala su Srbiju, takođe posećujući Frušku goru, ali i podneblje Deliblatske peščare. Dodatno, dve mlade ptice viđene su u okolini Beograda krajem februara.

"Iako je porast broja ovih ptica u našoj zemlji dobar znak, stanje populacije krstaša veoma je daleko od povoljnog. Učestali slučajevi stradanja ptica koje prouzrokuju ljudi kroz trovanje, ilegalno ubijanje, hvatanje, slučajeve elektrokucije i kolizije, uzrokuju da gotovo svake sezone u Srbiji stradaju desetine orlova. Ipak, podaci o brojnosti i kretanju nas ohrabruju i daju nadu da će uz aktivne mere zaštite doći i do porasta brojnosti naših krstaša," izjavio je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U saopštenju se ističe da smo svedoci sve češćih i masovnijih neplanskih i ilegalnih seča šuma širom Vojvodine, pa i u zaštićenim područjima. "Takođe, pojava novih trendova neregulisane vandrumske vožnje motornih vozila u okviru zaštićenih područja sve je učestalija. Orlovi krstaši izuzetno su osetljivi na uznemiravanje, pre svega od strane ljudi. Buka i niz drugih ljudskih aktivnosti, ukoliko se obavljaju u blizini gnezda, mogu da dovedu do uginuća mladunaca, kao i da nateraju ptice da u potpunosti napuste gnezdo. Pretpostavlja se da je upravo uznemiravanje gnezda krstaša jedan od glavnih uzroka koji su nas doveli na korak od iščezavanja ove vrste u Srbiji", zaključuju u saopštenju Društva.