Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu objavio je konkurs za dodelu novca voćarima, povrtarima i cvećarima. Cilj i predmet ovog konkursa je podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava u sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke), cveće i ostale useve.
Maksimalno 880.000, a minimalno 120.000 dinara
Predviđeno je do 100.000.000,00 dinara, a bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60% od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 880.000,00 dinara. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 120.000,00 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 200.000,00 dinara ili veća od tog iznosa.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom Konkursu namenjena su za investicije:
U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće, i to:
1. Nabavka opreme-linija za čišćenje i pranje proizvoda (perilice sa automatskim vagama, polirke);
2. Nabavka opreme-linija za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda (kalibratorke, klasirke, sortirke);
3. Nabavka opreme-linija za pakovanje i obeležavanje proizvoda (pakerice, oprema za štampanje etiketa);
4. Nabavka opreme za drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta (sečke,tarupi, mulčeri);
5. Mašine za ubiranje odnosno skidanje useva (tresači, odnosno drugi berači za voće i vinovu lozu; mašine za skupljanje jezgrastog voća; pokretne platforme za berbu; mašine za ubiranje povrća i cveća na njivi; elevatori – kupilice za utovar izvađenog povrća na njivi; mašine za vezivanje rezanog cveća);
6. Mašine za sadnju (priključne sejalice/sadilice za setvu/sadnju povrća i cveća);
7. Mašine za dopunsku obradu zemljišta (kultivatori, gruberi, podrivači, setvospremači, drljače, rotositnilice, rotofreze, valjkovi za poslesetvenu obradu zemljišta, međuredni kultivatori, tanjirače);
8. Mašine za đubrenje zemljišta (rasipač mineralnog đubriva);
9. Mašine za setvu (sejalice za setvu žitarica, industrijskog, odnosno krmnog bilja);
10. Mašine za transport (prikolice);
11. Mašine za zaštitu bilja
Konkurs traje do 24. aprila
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Konkurs je otvoren do 29.04.2021. godine.
Prijave sa potrebnom dokumentacijom dostaviti poštom na adresu: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad ili dostaviti lično u Pisarnici pokrajinskih organa uprave, u zgradi Pokrajinske vlade, svakog radnog dana od 9 do 14 časova.
Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona: 021/487-4418; od 10 do 14 časova.
Tekst konkursa, Pravilnik, obrazac prijave, izveštaj o namenskom utrošku sredstava i zahtev za isplatu mogu se preuzeti sa internet adrese: www.psp.vojvodina.gov.rs.
Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i široke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Pošto leska vrlo rano počinje da vegetira, ona praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće, a ako se ipak sadi na proleće, to mora da se uradi u najkasnije do marta. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje žile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah po vađenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a 4 ppm – delova u milionu (parts per milion). Ova mera se koristi najčešće za prikazivanje koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izražavanje u procentima davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine. zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaţena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame obavezno ubacuje insekticid.
Uspešna proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo više nego kod drugih voćnih vrsta, jer su uglanom stranooplodne (autosterilne), a manji broj je samooplodan. Praksa je pokazala da svako proizvodno područje sa specifilnim klimatskim i pedološkim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. Postoji više načina da se grupišu sorte leski. U primeni je klasifikacija koja leske grupiše na: pitome, plemenite, kulturne sorte i šumske forme. Pitome sorte su postale preteţno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Način postanka, tj. rodonačelnik sorta, kao kriterijum za grupisanje sorti leska nije prikladan. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe:
Zemljište za jesenju sadnju bi trebalo pripremiti najkasnije do kraja septembra. Najpre se pristupa krčenju drvenastih biljaka, vadjenje žila i ostalih drvnih ostataka. Potrebno je poravnati mikrodepresije ili ako su u pitanju veće depresije postaviti drenaţu, jer leska ne podnosi stajaću vodu. Posle krčenja i ravnanja rastura se organsko - mineralno đubrivo. Rigolovanje cele površine mođe se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporučuje priprema žemljišta podrivanjem podrivačima, dubina 60 – 70 cm. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori, odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevrće, a rastresa se na celoj željenoj dubini.